Dozvola za sreću

Mnogo je trenutaka u životu svakoga od nas koji čine uspomene i sećanja.  Kada ih sve „stavite na vagu“ kojih ima više: lepih ili ružnih? Ne želim više tako da ih delim. Želim da sakupljam savršene trenutke i nižem ih poput rasutih  bisera!

Danas mi je prijateljica rekla: „Ne želim više nikome da opraštam greške. Moj život, moja pravila, moja sreća!“ 

Zato nemojte dozvoliti da vas u životu „zavede“ pomisao da nekoga možete promeniti. Ne možete nikoga. Samo sebe, ukoliko to zaista želite. Nemojte dozvoliti da u vrtlogu života izgubite svoj identit, svoje snove, želje i nadanja. Nemojte dozvoliti da radite ili se ponašate onako kako to drugi žele, jer svako od nas ima pravo na slobodu mišljenja, izražavanja, kretanja...

Nikada nemojte pristati na nešto što ne želite pod izgovorom da je „to samo dok se ne snađemo, ili drugo rešenje ne postoji“. Za sve uvek postoji rešenje, samo treba želeti. Nemojte nikada odustati od posla koji volite da radite, ma koliko teško izgledalo. I ako vam kažu da je za ženu privilegija da bude kod kuće, ne pristajte na to,  jer biti domaćica znači raditi sve, i više od toga, i to bez plate. Nemojte sebi nikada dozvoliti da nemate frizuru, da idete nenašminkane i neofarbane. Nikada nemojte dozvoliti da zapostavite i zaboravite sebe! Budite sebi uvek najvažniji, volite sebe najviše, jer će vas jedino tako i drugi voleti.

Budite svoji. Radujte se, smejte, veselite. Grešite! I radite ono što želite, ma koliko pogrešno drugima izgledalo. Branite svoje dostojanstvo i stav. Čvrsto! Budite srećni!

I zapamtite, dozvola za sreću nikome nije potrebna!