Ona je vedra, nasmejana
i uvek zrači optimizmom. Zna šta želi. Sve što je u životu radila, radila je
punim srcem i dušom. Jedno vreme bavila se politikom i kako kaže „želela i
trudila se mnogo toga da promeni“. Kada je upisala medicinsku školu opredelila
se za humanost. Oduvek je volela da pomaže ljudima i činila to kad god je
mogla, pogotovo deci, jer u svakom od tih malih bića vidi svoga Strahinju i
svoju Mateu. Porodica joj je uvek bila najvažnija. Živi i radi u Cirihu,
odvojena od svojih najmilijih, koji će joj se uskoro pridružiti.
- Velika mi je želja da nastavim da se bavim
humanitarnim radom, jer je to moja profesija. Bajmok je uvek bio
deo mene i ja deo njega. Dok sam se u svom mestu bavila humanitarnim radom bila
sam ismevana. Ali, nije mi žao ni zbog čega što sam učinila, jer osmehe na licu
mališana koja su dobila paketiće nikada neću zaboraviti. Svako od nas ima svoj
put, a ni jedan nije lak. Svaki je težak. Politika mi je ušla u život da bih
shvatila da ne želim da živim u Srbiji. Zato sam odlučila da svoju energiju
usmerim u drugoj zemlji, da bih mogla da pomognem svojoj - kaže Danijela Tomić.
Pre nepune tri godine zahvaljujući upravo njoj
osnovano je Udruženje građana „Fortuna“, koje je imalo „milion ciljeva i
planova“, od kojih se vrlo malo ostvarilo.
- Od petnaestak projekata koje smo uputili na različite
adrese „prošla“ su samo dva. Postavljene su kante za smeće u naselju i održan
koncert „Različiti, a jednaki“. Ono što je obeležilo „Fortunu“ je humanitarni
koncert „Deca-deci“, koji se održava svake godine i što mi je izuzetno drago.
Kancelariju i pored nebrojeno mnogo aktivnosti koje smo imali nikada nismo
mogli da dobijemo od mesne zajednice. Politika je ušla u sve pore društva do te
mere, da iako si deo nje, imaš ideje, želju i volju ne možeš ništa da promeniš -
priča Danijela.
U jednom trenutku osetila je nemoć i razočarenje i
odlučila da sreću i razumevanje potraži u drugoj zemlji.
- Bila sam ogorčena na sredinu oko sebe. Posmatrala
sam ljude koji su pričali jedno, a radili nešto drugo, koji su iz lične koristi
radili stvari koje su bile suprotne njihovim uverenjima. Gledala sam kako ljudi
zbog radnog mesta gube sopstveni identitet. Nisam htela da dozvolim da me neko
menja, da me ucenjuje za radno mesto. Želela sam da budem slobodna i da čistog
obraza prošetam kroz svoj Bajmok i tada i sada - objašnjava Danijela Tomić.
Prestala je da se “bori sa vetrenjačama” i sigurnim
korakom krenula u drugom pravcu. I nije se pokajala. Samo, teško je kaže,
živeti odvojen od porodice, ali je hrabri saznanje i činjenica da sve što radi,
radi za njihovo bolje sutra.
- Ne možeš menjati druge, možeš menjati sebe. Zato
poručujem svojim sugrađanima da svu energiju koju troše vodeći brigu o tuđim
životima usmere ka sebi da budu bolji ljudi. Pozitivnom energijom uvek možeš
pomoći, kako sebi tako i drugima- poručuje Danijela Tomić.
