Hoću da verujem u Srbiju koja je pokazala „svoje lice“ u nedelju u 15
časova na gradskim trgovima u Beogradu i Novom Sadu! Stav, nesebičnost,
podrška... „16 minuta tišine za Tijanin zakon“.
U vreme kada je u našoj zemlji najgledaniji televizijski program
„Parovi“, a najveće medijske zvezde o kojima se svakodnevno piše su Atine, Ajfonke,
Mimice i ostale „ptice grabljivice“, obradovala me je činjenica da se u
Beogradu okupilo preko stotinu ljudi na skupu gde se ćutalo 16 minuta. Gde se
nije pričalo o politici, gde se nije koristio nepristojan rečnik, gde nije bilo
provokacija, skandala, vulgarnosti, svađe, prostakluka i primitivizma... Jer to
je ono što privlači ljude. Pomislila sam, 100 = 100.000 ljudi! Najmanje su
građani Srbije zainteresovani za svoje probleme, svoj život, a ponajmanje svoju
budućnost. Ili sam bar mislila da je tako. Do nedelje. Onda sam shvatila da još
uvek ima onih kojima je stalo da žive u zemlji bez nasilja, bez straha... I taj
(ne)običan narod koji se okupio da ćutanjem podrži Tijanin zakon, ima najveću
snagu. Pamet i razum!
Hoću da verujem da u Srbiji još uvek ima šanse da pametni ljudi
“pobede” primitivce!
