NEBOJŠA DŽAKULA, UMETNIK

U potrazi za ličnim pečatom i stilom

Oni koji ga dobro poznaju za njega kažu da je osobenjak, kao i većina umetnika. Ne voli mnogo da priča, voli tišinu, retko sluša muziku, a najvažnije mu je da kada poželi i ima inspiraciju - crta. Nije važno gde se nalazi i sa kim u tom trenutku. Okružen je blokovima i skicama, u svakom džepu ima po jednu grafitnu olovku, a ljubav i talenat prema slikarstvu nasledio je od roditelja. Za Nebojšu Džakulu, talentovanog umetnika svi su čuli, ali ga malo ko poznaje.

- Crtam od svoje šeste godine. Moja prva slika, koja ima posebno mesto u našoj kući je „Reka Crnojevića“. U šestom razredu osnovne škole sam primetio da se moji crteži razlikuju od onih koje nacrtaju druga deca. Do pre tri godine, kada sam ozbiljnije počeo da se bavim slikarstvom, crtao sam samo iz hobija - priča Nebojša Džakula.

On dodaje da su njegove sveske u srednjoj školi imale vrlo malo ispisanih strana. Uglavnom su sve bile iscrtane. U jednom periodu, prestao je da crta, imao je zatišje posle koga se probudila i želja da usavrši sve tehnike slikarstva, a ono jednog dana postane i njegova profesija.

- Sve radove sam u početku crtao grafitnom olovkom, ili suvim pastelom, mada sam koristio i druge tehnike. Moj prvi ozbiljniji rad je Ajnštajnov portret - objašnjava Džakula.

Portrete, kaže, najradije crta i to uglavnom "preko" fotografije, pa mu je važno da na njoj ima što više detalja.

- Voleo bih da u budućnosti usavršim senčenje. Još uvek tragam za svojim stilom, svojim ličnim pečatom, što je vrlo teško pronaći, jer crtanje portreta to ne dozvoljava. Želeo bih da se profesionalno bavim slikarstvom, a u svom nastojanju imam podršku ljudi koji me okružuju - kaže Džakula.

U skorijoj budućnosti bi voleo da poseti Italiju, pre svega Toskanu.  Za sebe kaže da je lenj i da kada je on u pitanju ne važi izreka „voli sve što vole mladi“, jer retko izlazi u noćne provode, ne voli alkohol i buku.

- Želja mi je da otvorim studio za tetovažu u Bajmoku. Osim toga želeo bih da crtanje grafita postane umetnost, a ne vandalizam. Mnogo je zidova koji bi se mogli  oslikati, a samim tim naselje bi postalo lepše - zaključuje Nebojša Džakula.

Crteži i slike Nebojše Džakule ne treba da budu skriveni od očiju javnosti, jer ovakav talenat se retko rađa.