Unikatne šalove sa motivima sličnim srpskoj narodnoj
nošnji, koji se prodaju u „Suvenirnici“ Subotica nose dame ne samo u Čačku,
Kragujevcu, Zlatiboru, Podgorici već i u Americi. Nastali su zahvaljujući
veštim rukama Jelisavete Ljubisavljević, koja već 30. godina svoje
slobodno vreme provodi radeći ručne radove. Da voli heklanje svedoči i ambijent
u njenom domu – zavese, stolnjaci, čipke... Ljubav prema rukotvorinama prenela
je i na svoju ćerku Ljiljanu Tonić, koja ume da radi sve što i njena mama, ali
se opredelila za pravljenje nakita od poludragog kamenja, koje je postalo njena
„velika ljubav“ i želi da ga usavrši.
- Poslednjih nekoliko godina imam više slobodnog
vremena da radim to što najviše volim- ručne radove, jer sam u penziji. Do tada sam
bila zaposlena i radila mnogo na njivi. Dok čuvam unuke Olgu, Vuleta i Filipa
najradije heklam. Imam mnogo rukotvorina od konca. Rado heklam i torbe, nakit
(prstenje, narukvice), kape i šalove. Sve što
uradim je unikat, počevši od mustre na šalovima, koji imaju motive slične narodnoj
nošnji sa juga Srbije, koje radim po sećanju. Kada počnem da heklam nikada ne
znam šta će na kraju ispasti -priča Jelisaveta Ljubisavljević.
Šalovi koje Jelisaveta hekla, zainteresovali su i
ljubitelje ručnih radova u Sirogojnu, koji bi rado želeli da se i oni nađu u
ponudi njihovih suvenira.
-U izradi ručnih radova često koristimo stare
materijale kudeljno i laneno platno. Najčešće ih nabavljam na buvljaku i to za
sitan novac, jer ljudi bacaju iz ormana sve što im ne treba, a to su najčešće
ručno tkani materijali, čiju vrednost ne umeju da cene. Od toga nastaju najlepše
rukotovorine - priča Ljiljana Tonić.
Poslednjih godinu dana Jelisaveta i Ljiljana su se
ozbiljno posvetile izradi ručnih radova i nakita, pa su tako njihovi radovi
dospeli i do inostranstva na čije tržište je vrlo teško doći. One su uspele, a
najbolja reklama su, kažu, zadovoljne mušterije.
- Zajedno smo stvorile jednu malu porodičnu
radionicu ručnih radova, i svako radi ono što voli. Opredelila sam se za
pravljenje nakita od poludragog kamenja. Pošto sam zaposlena u Gerontološkom
centru gde su se često održavale kreativne radionice mnogo toga sam tamo naučila.
Zainteresovala sam se za pravljenje nakita i zaista mi ono pričinjava
zadovoljstvo. Uživam dok radi narukvice, ogrlice, prstenje, minđuše. Materijal
najčešće nabavljam preko interneta, a tako i prodajem nakit. Najviše volim da
zajedno sa mušterijom dizajniram komad željenog nakita, jer znam da će biti
zadovoljani i oni i ja - dodaje Ljiljana Tonić.
Za sve što radiš, nastavlja Ljiljana, potrebno
je mnogo ljubavi i truda, ali i znanja.
-Vremenom sam naučila da razlikujem pravi kamen od
sintetičkog kamena ili imitacije žada koji se prodaju kod Kineza. Materijal
koji koristim je obrađen, samo ga dizajniram. Nakit kupuju sve devojke i žene
pa i devojčice uzrasta od 10 do 80 godina. Najveće mi je zadovoljstvo videti
nekoga da nosi nakit koji sam dizajnirala. Svakim danom sam sve spretnija, ali
da bih zaista postala „majstor svog zanata“, kažu dobri poznavaoci u ovoj
oblasti, potrebno je sedam godina intenzivnog rada -kaže kroz osmeh Ljiljana
Tonić, a njen pogled i odlučnost potvrđuju da neće odustati od svog cilja.
Nakit koji pravi naša sagovornica može se kupiti po
ceni od 150 do 950 dinara, zavisi od modela i želje, a unikatni šalovi koštaju
od 800 do 2000 dinara. Sve što imaju u ponudi Ljiljana i Jelisaveta možete
pogledati na fejsbuk stranici Lila nakit, na kojoj se nalaze fotografije i
albumi sa njihovim radovima.
Нема коментара:
Постави коментар